Opšteprihvaćena zabluda: Ozloglašena reč apokalipsa uglavnom se vezuje za „smak sveta“ i kraj čovečanstva kakvo poznajemo. Tužna istina je da je ovakvo tumačenje sasvim pogrešno jer se ova grčka složenica sastoji od reči „apo“ u značenju podizanje i „kalipsis“ što znači veo. Ukratko, apokalipsa je podizanje vela sa neke tajne, odnosno tzv. otkrovenje. U biblijskom kontekstu misli se na otkrivanje Boga i njegovih istina čovečanstvu. Četiri jahača apokalipse spominju se u Knjizi Otkrovenja (Otkrovenje Jovanovo) – poslednjoj knjizi Svetog pisma koja govori o dolasku Božjeg kraljevstva na kraju istorije sveta. Budući da će posle biblijskog otkrovenja uslediti Strašni sud, apokalipsa se neminovno počela tumačiti kao kraj postojećeg sveta. Tajne stare 7.000 godina: Koje je tehnike drevni egipatski narod koristio za balsamovanje i kako su godinama nastajale mumije? Zloslutni jahači simbol su nedaća koje prate ljudsku rasu, a predstavljeni su kao konjanici od kojih svaki aludira na drugačiju pošast. Pojavljuju se
Tajne stare 7.000 godina: Koje je tehnike drevni egipatski narod koristio za balsamovanje i kako su godinama nastajale mumije?
Nije tajna da je praistorijski čovek čvrsto verovao u zagrobni život. Želja da se duši obezbedi dostojan „okvir“ u kome će nastaviti da postoji na drugom svetu, u mnogome je odredila život naših predaka. Kult mrtvih je diktirao svakodnevni život i uticao na rituale prilikom ispraćanja pokojnika. U ovim običajima prednjačio je Egipat koji je svetu ostavio bezbroj svedočanstava o tehnikama balsamovanja i sahranjivanja. Težnja da sačuvaju tela od raspadanja i sahrane ih u što velelepnijim grobnicama bila je posledica verskih ubeđenja prema kojima je ovozemaljski život shvatan kao kratkotrajna uvertira u večni život koji nastupa nakon smrti. Vrhovno božanstvo u starom Egiptu bio je Ra (Bog Sunca), a Egipćani su smatrali da izlazak i zalazak Sunca predstavlja smrt i vaskrsavanje njihovog vrhovnog Boga. U skladu sa ovim verovanjem bili su ubeđeni da i sam čovek, posle smrti, doživljava istu sudbinu. Svesni svoje prolaznosti, težili su da još za života
Trikvetra, paganski simbol koji i dalje nema sasvim jasnu namenu: oznaka Svetog Trojstva ili „veštičji znak“?
Trikvetra, trikater ili trojstvo postoji među brojnim narodima i religijama u svetu. Jedan od najmisterioznijih simbola u istoriji bio je prisutan još 3.000. godine pre naše ere u Indiji. Njegovo značenje vezuje se za tri kraka koja su vekovima raznoliko shvatana i tumačena. Najveća apsurdnost ovog znaka leži u činjenici da je bio jednako prihvaćen i od hrišćana i od satanista. Pročitajte i tekst: Ljutite li se kada vam neko kaže da ste nadžak-baba? Ko je uopšte dotična starica i o čemu se tu zapravo radi? Među paganima je imao ogromnu popularnost, a danas ga prvenstveno vezujemo za Keltsku tradiciju. Za njih, ovaj simbol je predstavljao jedan od „čvorova“ tj. simbol koji svojim vezama ne ukazuje ni na početak ni kraj. Javlja se u brojnim varijacijama, a najčešće je prisutna kombinacija sa krugom. Sam oblik, koji se nigde ne prekida jasno aludira na večnost, odnosno beskonačnost. U kom trenutku su
Najčuveniji zarobljenik u francuskoj istoriji: Da li se pouzdano zna identitet „Čoveka sa gvozdenom maskom“?
Onaj čije ime nije smelo biti izgovarano… Zarobljenik zatočen u Bastilji, čuvan od strane musketara… „Krivac“ koji je nadahnuo Aleksandra Dimu i Voltera… Ko je bio „Čovek sa gvozdenom maskom“? Oko 1680. godine, širom Francuske počinju da kruže neobične glasine. Prema njima, po hitnom nalogu kralja Luja XIV uhapšen je anoniman Francuz kome je naloženo da se pokrije gvozdenom maskom. Njegov identitet čuvan je sa takvom predanošću da su, po njegovoj smrti 1703., zidovi ćelije u kojoj je bio zatočen oguljeni i prekrečeni iz straha da negde nije ostavio poruku o svom poreklu i imenu. Pročitajte i tekst: Vrba, magično drvo kojim se leči i baja: Kakvu moć imaju rituali u kojima se koriste grančice vrbe? Teorije bez kraja i konca… Težnja da se sakrije čije je lice krila gvozdena maska prouzrokovala je spekulacije koje su dobile razmere epidemije. Budući zatvoren od strane kralja, naširoko se verovalo da je zatočenik
Krofne sa otvorom u sredini? Kome je i kako palo na pamet da „oskrnavi“ remek-delo naših baka?
Krofna je vrsta kolača koja ima dugu tradiciju i koja je naprečac osvojila svet. Od jednostavnih, a po mnogima, najukusnijih varijanti koje su spremale naše bake do modernih, šarenih sa otvorom, krofne su prešle dugačak put. Ovaj slatkiš nosi naziv po nemačkoj reči „krafen“ koja označava kolač ispečen u tiganju. Varijacije postoje od davnina, a prvi dokazi o njihovom poreklu mogu se pronaći u Danskoj. U ovoj zemlji su pravljene poslastice od testa koje su pripremane na ulju i po kojima su ih i zvali „uljani kolači“. Pročitajte i tekst: Ko je zapalio Aleksandrijsku biblioteku? Da li je uništena svesno ili je u pitanju samo još jedna od teorija zavere??? Prvi pisani tragovi o krofnama vezuju se za 1809. godinu, u Americi. Novi kontinent ih prihvata posredstvom Danaca, a prvo će se pojaviti u Njujorku. U testo Amerikanci dodaju i voće i to najčešće kruške i breskve, a prave ih
Ko je zapalio Aleksandrijsku biblioteku? Da li je uništena svesno ili je u pitanju samo još jedna od teorija zavere???
Najveća biblioteka antičkog sveta, osnovana je u III veku pre naše ere, od strane vladara iz dinastije Ptolomeja. Naredbu za njenu izgradnju dao je Aleksandar Veliki lično, ali nije doživeo završetak ovog grandioznog projekta. Biblioteka je u prvobitnoj verziji imala 13 hala, opservatoriju i mesta za čak 5.000 studenata odjednom! Koliko je knjiga tj. papirusa sadržala i dalje je misterija. Spominju se cifre od pola miliona do milion primeraka. Zapošljavala je veliki broj prepisivača i prevodilaca koji su na grčki prevodili varvarske spise. Ambicija Ptolomeja je bila da u nju smeste, ni manje, ni više nego kopije svih svetskih knjiga! Pročitajte i tekst: Da li je uopšte postojala „davno izgubljena“ Atlantida ili je ona bila samo deo Platonove mašte? Ima li kraja teorijama zavere oko jedne od najblistavijih civilizacija u istoriji? Sama zamisao građevine ovakvih kapaciteta bila je izuzetno smela za staru eru. Da bi dolazili do novih spisa, vladari
Da li je uopšte postojala „davno izgubljena“ Atlantida ili je ona bila samo deo Platonove mašte? Ima li kraja teorijama zavere oko jedne od najblistavijih civilizacija u istoriji?
Teorije o Atlantidi ne prestaju da se umnožavaju. Njena lokacija, kultura koja se tamo razvijala i njen konačan nestanak su i dalje predmet brojnih rasprava. Konkretni, provereni dokazi i dalje ne postoje. Mišljenja i zaključci su toliko oprečni, da je iz njih gotovo nemoguće izvući bilo kakav logičan zaključak. Od shvatanja da je to samo drugačija verzija biblijskog potopa, do verovanja da je nestala u Bermudskom trouglu, ideje se samo gomilaju… Budući da apsolutno ništa nije izvesno, ni sada u 21. veku, kako je započela ova teorija zavere? Ko je uopšte izmislio da je Atlantida ikada i postojala? Možda najpopularnija legenda ikada, za svoje postojanje ima da zahvali jednom od najvećih filozofa u istoriji – Platonu lično! Veliki grčki mislilac prvi je spominjao Atlantidu još 360. pre naše ere. Prema njemu, ova obećana zemlja nestala je 11.600 godina pre naše ere, usled prirodne katastrofe u vidu zemljotresa ili poplave. Cenjeni
Zašto i kako je i danas lokacija jedne od najvećih biblijskih relikvija ostala misterija: Gde je nestao Zavetni kovčeg?
Šta znamo o Zavetnom kovčegu osim da ga je tražio Harison Ford, kao čuveni Indijana Džons? Šalu na stranu, kovčeg u koji je bilo pohranjeno Deset Božjih zapovesti, sveti je kovčeg i jedna od najvećih hrišćanskih relikvija. Prema Starom zavetu, napravljen je prema uputstvima Boga, a da bi se u njemu čuvale zapovesti, kao simbol Božjeg saveza sa Jevrejima. Sveto pismo opisuje ga kao „kutiju“ od drveta, prekrivenu zlatom sa dve zlatne statue anđela. Kao, možda, najveće blago jevrejskog naroda, često je menjao lokaciju, budući da je verovano da njegovo prisustvo obezbeđuje srećne okolnosti u svim poduhvatima. Na putu ka Svetoj zemlji, ovaj narod ga je nosio na čelu kolone čime su odbijane divlje zveri i verovalo se, otklanjane eventualne nedaće na putu. Tako je, prelazeći reku Jordan, ista prestala da teče, da bi kovčeg neometano prešao preko njenih talasa. Još jedanput, kada su Izraelci opsedali Jerihon, nosili su ga
Grob Džingis-kana ne želi da bude otkriven! Kako je poslednje počivalište ovog velikog i okrutnog vladara do danas ostalo tajna?
Ratnik koji je osvajao svet iz konjskog sedla… Čovek poznat po krvožednoj vladavini zbog koje je, veruje se, stradalo 40 miliona ljudi… Onaj koji je bio sa toliko žena da, navodno, 0,5% svetske populacije nosi njegove gene… Istorijska ličnost i živa legenda – Džingis-kan. Kako mu samo ime kaže, Univerzalni vladar, vladao je ogromnom teritorijom od Pacifika do Kaspijskog jezera. Bio je osnivač i prvi veliki kan Mongolskog carstva, jednog od najvećih u istoriji. Po njegovoj smrti 1227. svet su preplavile legende o ovom neverovatnom čoveku. Za nemilosrdnih 800 godina traganja, niko nije mogao da se pohvali da je blizu groba Džingis-kana! Pročitajte i tekst – London kroz moj objektiv: Prvi susret i upoznavanje sa britanskim načinom života, atmosferom i tradicijom Neizvesno je šta je presudilo najvećem mongolskom vladaru: malarija, pad s konja, bolest, starost ili, pak, kletva. Elem, Džingis-kan se pobrinuo da mesto njegovog poslednjeg počivališta ostane sakriveno, kao
“Košta kao Svetog Petra kajgana”? Kakva je to kajgana, zapitaćete se, koja košta čitavo bogatstvo i o čemu se tu uopšte radi?
Čuvenu izreku koja aludira na skupoću čujemo dovoljno često, ali većina ne zna odakle ovaj izraz potiče. To da je u pitanju skupoća svima je jasno, ali zašto baš kajgana? Kao što je i inače slučaj sa poslovicama njihovo poreklo je gotovo nemoguće utvrditi. Prenose se sa kolena na koleno, lako se prihvataju i nalaze primenu, ali se kao po pravilu usput zaboravi kako i kada su nastale. Pročitajte i: “Van Gog je sam sebi odsekao uvo”… Jeste li sasvim sigurni??? Poslovica koja ima istu poentu, postoji u grčkom narodu od pamtiveka. Njihova verzija glasi: „Skupa li je kajgana Svetog Đorđa!“ Prema ovoj legendi, Svetom Đorđu je jednom neki dečak napravio kajganu i odneo mu je u crkvu. Tu se zadesiše neki trgovci koji joj nisu mogli odoleti, te je pojedoše iako im nije bila namenjena. Za kaznu, Sveti Đorđe ih nije pustio iz crkve dok svaki trgovac nije položio