Odakle je potekao prevarant bez premca, Viktor Lustig, samo je njemu poznato. Pretpostavlja se da je rođen u gradu Hostine (Češka) 1890. O njegovom poreklu kružile su najrazličitije informacije. Nekada bi tvrdio da ima kraljevsko poreklo, a drugi put, opet, da su mu roditelji siromašni seljani. Svoju kriminalnu delatnost započeo je kao sitni džeparoš, provalnik, a zatim i kao narko-diler. Uz odrastanje je stigla i strast prema kocki, kojom se i izdržavao igrajući poker i blek-džek na brodovima koji su saobraćali između Amerike i Francuske. Bez obzira na brojne niske strasti, bio je dobar student, tečno je govorio 4 jezika i imao prefinjene manire koji su mu pribavili nadimak Grof. Pročitajte i: Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu? Viktor Lustig je kao od šale menjao identitet i u
Merač ljudskih duša i onaj koji je pobedio Satanu: prvi među anđelima – Arhanđel Mihailo
Hristov vojnik, vođa nebeskih armija i jedan od sedmorice arhanđela, Mihailo, slavi se još od 4. veka nove ere. U parvoslavnoj crkvi posvećen mu je 21. novembar, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. “Arhi” je u grčkom jeziku prvi tj. glavni, a “angelos” vesnik tj. anđeo. Na našim prostorima arhanđeli se neretko pogrešno tumače kao anđeli, ali im Sveto pismo dodeljuje viši stalež i mesto predvodnika anđela. Arhanđeo Mihailo je uz Gavrila najcenjeniji u narodu, a njegovo ime na hebrejskom označava “onog koji je poput Boga”. Koliko je poštovan u svetu svedoči i činjenica da je prisutan kako u hrišćanskoj tako i u jevrejskoj i islamskoj tradiciji. „Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu? Arhanđel Mihailo na ikonama se predstavljaju sa krilima pošto, kao i njemu slični, leti kuda god
„Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu?
Svima dobro poznat izraz „Nadrljati kao Žuti“, od davnina se odomaćio u srpskom jeziku. Bez obzira na zabavnu notu, aludira na nekoga ko je nagrabustio, a vezuje se za staru legendu koja se i dalje prepričava. Ko je bio dotični gospodin Žuti i šta mu se zapravo dogodilo? Pročitajte i tekst: “Košta kao Svetog Petra kajgana”? Kakva je to kajgana, zapitaćete se, koja košta čitavo bogatstvo i o čemu se tu uopšte radi? Priča vodi poreklo iz Mostara, ali je naširoko prihvaćena u celoj bivšoj Jugoslaviji i javlja se u više različitih verzija. Kada se nemili događaj navodno odigrao, niko ne može sa sigurnošću da utvrdi. Elem, vezan je za starinsko verovanje da Sveti Ilija ne prašta kupanje u rekama na njegov praznik: 2. avgust, kada ga slavi pravoslavna crkva. Naime, naznačenog datuma, kako kaže predanje, okupljaju se rečne vile i mame nesrećnike koji su se odvažili da se okupaju.
Apple: Znate li da je jedan od najpoznatijih logotipa na svetu bio inspirisan čuvenim naučnikom koji se ubio zagrizavši jabuku punjenu cijanidom?!
Najpoznatija jabuka na svetu, logotip kompanije Apple, osmišljen je 1976. godine i vremenom je pretrpeo brojne izmene. Prvi logo kompanije bio je (u skladu sa imenom) inspirisan jabukom, ali ne bilo kojom nego upravo onom koja je pala lično Njutnu na glavu! Iako nikada nije zvanično dokazano, Isaku Nujutnu je, dok je odmarao u vočnjaku, jabuka pala na glavu i podstakla ga na razmišljanja o gravitaciji. Nadahnut ovom anegdotom, Apple za svoj zaštitni znak bira velikog fizičara u momentu otkrivanja gravitacije. Odgovor na najteže pitanje: Šta se dešava u poslednjih par trenutaka pred smrt? Kako na to gleda nauka i šta je fenomen poznat pod nazivom „Iskustvo bliske smrti“? Prema drugoj teoriji, inspiracija je potekla od Adama i Eve tj. zmije koja je nagovorila prvu ženu u istoriji da ubere plod sa „drveta znanja“. Samim tim, Apple aludira na znanje, a njegova prepoznatljiva voćka postaje simbol učenosti i informisanosti. Eržebet
Najstrašniji praznik u godini: Noć veštica! Sećanje na momenat u kome je Džek O’Lantern prevario đavola!!!
Svakog 31. oktobra, uoči praznika Svih svetih, veliki deo sveta zaodeva krajnje neobično ruho. Za razliku od drugih praznika koje prirodno karakteriše razdraganost i pozitivna atmosfera, Noć veštica (Halloween) pruža upravo suprotnu sliku. Na ovaj dan organizuju se kostimirane zabave kojima dominiraju čudovišta, puštaju horor filmovi i pričaju zastrašujuće priče. Gradovi su dekorisani narandžasto-crnom, simbolima bundeve i žetve, odnosno smrti i tame. Ulicama šetaju čudovišne maske, a dvorišta, trgovi, i izlozi se takmiče ko će dočarati jeziviju atmosferu. Praznikom gospodari, njeno veličanstvo bundeva, izrezbarena da izgleda što opasnije i obasjana sablasnim odsjajem sveće u njenoj unutrašnjosti. Kome je uopšte palo na pamet da slavi ovaj dan i da ga dovede u vezu sa vešticama? Pročitajte i: Čarobni frulaš: Potpuno neverovatna, a istinita priča od koje je nastala poznata bajka! Paganski narodi Britanije i Irske (Kelti), su dočekivali Novu godinu 31. oktobra. Za njih je jesen simbolisala završetak jednog ciklusa, budući
Čarobni frulaš: Potpuno neverovatna, a istinita priča od koje je nastala poznata bajka!
Još kao sasvim malene, navikli su nas na bajke koje su samo to – bajke tj. izmišljene priče koje se pričaju pred spavanje. Jedna od njih, možda već i zaboravljena, mnogo je više od pričice za malu decu! Nastala je prema stvarnom događaju iz gradića Hamelna u Nemačkoj, 1284. godine. Kao brojni drugi gradovi i Hameln je u srednjem veku jedva izlazio na kraj s pacovima. Najezda je pretila i širenju zaraznih bolesti i nemački gradić nije birao metode da se oslobodi glodara. Rešenje je ponudio tzv. Frulaš iz Hamelna kome nadenuše nadimak Čarobni frulaš. Iskusni lovac na pacove imao je specijalnu taktiku i svoju tarifu. Uslovi su dogovoreni i Frulaš se latio posla. Pročitajte i: Koje je boje haljina, prokleta bila!? Kako je dotični uspeo da namami pacove i dalje je misterija, ali uobičajeno je mišljenje da je jednostavno zasvirao u svoju frulu. Njegovim melodijama, nije mogao da odoli
Koje je boje haljina, prokleta bila!?
Tog jutra su je sahranili. U crno-beloj haljini, kako je želela… Sa amajlijom, kako su oni želeli… Bez ono malo nakita koji je inače nosila. Ne da ga neko ne pokrade iz rake na Novom groblju, nije to. Nego čemu, smeta, a ne čuva, nije to amajlija… Dvesta ljudi, ne, možda i celih trista. Slobodna procena, mada su trenutno sve procene pod znakom pitanja. Svi od kojih se očekivalo su došli, svi znaju šta im je raditi. Ili je to ona danas malo zlobna? Udara po cinizmu i ironiji, zabavlja se mislima. Pročitajte i: Svi znamo da se s razlogom kaže da je srednji vek bio mračan, ali neki običaji su u najmanju ruku bili besmisleni: Izvođenje životinja pred sud! Mirisi i boje, to je to. Ali prvenstveno mirisi. Naročito onaj iz kapele, težak, tamjanov, uz cvetni, grobljanski. Guši, ili to samo ona ne može da udahne? I vrućina, a
Rune: Drevni simboli za koje se verovalo da vraćaju iz mrtvih!!! Neki od najpopularnijih znakova današnjice, u stvari su rune!
Rune se oduvek dovode u vezu sa tajnim učenjima koja nisu dostupna svakome. Prva slova “ru” upućuju na tajnu ili šapat. Urezivane su u glatku stranu kamenčića ili drveta i nošene u kožnim vrećicama. Smatralo se da poseduju magična svojstva i njima su rukovali samo posvećeni. Njima se gatalo, proricala se budućnost, bacali su se uroci, ali se i lečilo. Pročitajte i tekst: Wyrd i Orlog Ostaci ovih simbola pronađeni su širom Evrope, najviše u Skandinaviji. Pojedini su otkriveni i na teritoriji Severne Amerike, što je u skladu sa teorijom da su Vikinzi boravili u njoj davno pre Kolumba. Urezivane su na nadgrobne spomenike i predmete ili su korišćene za markiranje teritorija. Nošene su i kao talismani, a urezane u mačeve i koplja obezbeđivale su pobedu u ratu. Pročitajte i: Zver sa obala Ganga, iz zemlje mističnog sanskrita Do 16. veka o njima se gotovo ništa nije znalo, a zbog
Zver sa obala Ganga, iz zemlje mističnog sanskrita
Rođen je u noći pomračenja Meseca, uz skute Ganga, u zemlji sanskrita. I puzao je po obalama, među prosjacima i bogaljima. Stasao je sa jaganjcima, na poljima i pod stablima zrelog manga. I lutao je gatovima. Namigivao je prolaznicima u mlada jutra, sa gradskih krovova i mostova. Oči su ga pekle od ambicija. Znao je i šta drugima ne treba, opsednut citatima i stihovima. „Majka“ reka ga je oduvek plašila. Patio je na njenim valovima, jer bi ga svaki put pokosila. Šamarala bi ga talasima i cerekala se njegovim očajničkim pokušajima. Učio je da pliva, ali ona to nikada nije dopustila… I otišao je iz sveta Bramana. Zamahnuo je krilima kada je monsunska kiša dobovala i leteo danima, dok se nije obreo na evropskim pragovima. Nemiran i neobuzdan, blizak guruima i odan hindu Božanstvima. I jurio je za svojim porivima. Umoran od uklapanja, sanjao je o sarijima i ženama sa
Toksična lejdi, Glorija Ramirez i danas intrigira, a ono što joj se dogodilo još uvek je nerazjašnjena misterija! Kako je dotična gospođa otrovala sve oko sebe?
U Riversajdu (Kalifornija), 1994. dogodio se nezapamćen slučaj. Trideset-jednogodišnja Glorija Ramirez primljena je u bolnicu zbog problema sa disajnim organima. U poodmaklom stadijumu kancera, Ramirezova je bila u teškom stanju. Ono što se dogodilo njenim prijemom u bolnicu izazvalo je brojne spekulacije. Babuška: Najpoznatija rasklopiva lutka na svetu niti je stvarno ruska niti joj je to pravo ime! Jedan detalj vezan za ovu igračku, veoma je potresan! Po Glorijinom dolasku na hitan prijem, osoblje počinje da ispoljava ozbiljne simptome. Oni koji su došli u kontakt sa novom pacijentkinjom odjednom se žale na vrtoglavicu, nesvesticu, drhtanje, pa čak i oduzetost. Zaposleni su tvrdili da se oko pacijenta širio atipičan slatkasti miris i da je koža obolele delovala masnjikavo. Broj „zaraženih“ popeo se na 23 i čelnici bolnice određuju hitnu evakuaciju. Doktorka Julija Gorčinski, koja je radila na slučaju, obolela je od hepatitisa, nekroze koštane srži i problema sa gušteračom. Svi znamo