Najveća biblioteka antičkog sveta, osnovana je u III veku pre naše ere, od strane vladara iz dinastije Ptolomeja. Naredbu za njenu izgradnju dao je Aleksandar Veliki lično, ali nije doživeo završetak ovog grandioznog projekta. Biblioteka je u prvobitnoj verziji imala 13 hala, opservatoriju i mesta za čak 5.000 studenata odjednom! Koliko je knjiga tj. papirusa sadržala i dalje je misterija. Spominju se cifre od pola miliona do miliona primeraka. Zapošljavala je veliki broj prepisivača i prevodilaca koji su na grčki prevodili varvarske spise. Ambicija Ptolomeja je bila da u nju smeste, ni manje, ni više nego kopije svih svetskih knjiga! Pročitajte i tekst: Da li je uopšte postojala „davno izgubljena“ Atlantida ili je ona bila samo deo Platonove mašte? Ima li kraja teorijama zavere oko jedne od najblistavijih civilizacija u istoriji? Sama zamisao građevine ovakvih kapaciteta bila je izuzetno smela za staru eru. Da bi dolazili do novih spisa, vladari
Da li je uopšte postojala „davno izgubljena“ Atlantida ili je ona bila samo deo Platonove mašte? Ima li kraja teorijama zavere oko jedne od najblistavijih civilizacija u istoriji?
Teorije o Atlantidi ne prestaju da se umnožavaju. Njena lokacija, kultura koja se tamo razvijala i njen konačan nestanak su i dalje predmet brojnih rasprava. Konkretni, provereni dokazi i dalje ne postoje. Mišljenja i zaključci su toliko oprečni, da je iz njih gotovo nemoguće izvući bilo kakav logičan zaključak. Od shvatanja da je to samo drugačija verzija biblijskog potopa, do verovanja da je nestala u Bermudskom trouglu, ideje se samo gomilaju… Budući da apsolutno ništa nije izvesno, ni sada u 21. veku, kako je započela ova teorija zavere? Ko je uopšte izmislio da je Atlantida ikada i postojala? Možda najpopularnija legenda ikada, za svoje postojanje ima da zahvali jednom od najvećih filozofa u istoriji – Platonu lično! Veliki grčki mislilac prvi je spominjao Atlantidu još 360. pre naše ere. Prema njemu, ova obećana zemlja nestala je 11.600 godina pre naše ere, usled prirodne katastrofe u vidu zemljotresa ili poplave. Cenjeni
Zašto i kako je i danas lokacija jedne od najvećih biblijskih relikvija ostala misterija: Gde je nestao Zavetni kovčeg?
Šta znamo o Zavetnom kovčegu osim da ga je tražio Harison Ford, kao čuveni Indijana Džons? Šalu na stranu, kovčeg u koji je bilo pohranjeno Deset Božjih zapovesti, sveti je kovčeg i jedna od najvećih hrišćanskih relikvija. Prema Starom zavetu, napravljen je prema uputstvima Boga, a da bi se u njemu čuvale zapovesti, kao simbol Božjeg saveza sa Jevrejima. Sveto pismo opisuje ga kao „kutiju“ od drveta, prekrivenu zlatom sa dve zlatne statue anđela. Kao, možda, najveće blago jevrejskog naroda, često je menjao lokaciju, budući da je verovano da njegovo prisustvo obezbeđuje srećne okolnosti u svim poduhvatima. Na putu ka Svetoj zemlji, ovaj narod ga je nosio na čelu kolone čime su odbijane divlje zveri i verovalo se, otklanjane eventualne nedaće na putu. Tako je, prelazeći reku Jordan, ista prestala da teče, da bi kovčeg neometano prešao preko njenih talasa. Još jedanput, kada su Izraelci opsedali Jerihon, nosili su ga
Grob Džingis-kana ne želi da bud otkriven! Kako je poslednje počivalište ovog velikog i okrutnog vladara do danas ostalo tajna?
Ratnik koji je osvajao svet iz konjskog sedla… Čovek poznat po krvožednoj vladavini zbog koje je, veruje se, stradalo 40 miliona ljudi… Onaj koji je bio sa toliko žena da, navodno, 0,5% svetske populacije nosi njegove gene… Istorijska ličnost i živa legenda – Džingis-kan. Kako mu samo ime kaže, Univerzalni vladar, vladao je ogromnom teritorijom od Pacifika do Kaspijskog jezera. Bio je osnivač i prvi veliki kan Mongolskog carstva, jednog od najvećih u istoriji. Po njegovoj smrti 1227. svet su preplavile legende o ovom neverovatnom čoveku. Za nemilosrdnih 800 godina traganja, niko nije mogao da se pohvali da je blizu groba Džingis-kana! Pročitajte i tekst – London kroz moj objektiv: Prvi susret i upoznavanje sa britanskim načinom života, atmosferom i tradicijom Neizvesno je šta je presudilo najvećem mongolskom vladaru: malarija, pad s konja, bolest, starost ili, pak, kletva. Elem, Džingis-kan se pobrinuo da mesto njegovog poslednjeg počivališta ostane sakriveno, kao
“Košta kao Svetog Petra kajgana”? Kakva je to kajgana, zapitaćete se, koja košta čitavo bogatstvo i o čemu se tu uopšte radi?
Čuvenu izreku koja aludira na skupoću čujemo dovoljno često, ali većina ne zna odakle ovaj izraz potiče. To da je u pitanju skupoća svima je jasno, ali zašto baš kajgana? Kao što je i inače slučaj sa poslovicama njihovo poreklo je gotovo nemoguće utvrditi. Prenose se sa kolena na koleno, lako se prihvataju i nalaze primenu, ali se kao po pravilu usput zaboravi kako i kada su nastale. Pročitajte i: “Van Gog je sam sebi odsekao uvo”… Jeste li sasvim sigurni??? Poslovica koja ima istu poentu, postoji u grčkom narodu od pamtiveka. Njihova verzija glasi: „Skupa li je kajgana Svetog Đorđa!“ Prema ovoj legendi, Svetom Đorđu je jednom neki dečak napravio kajganu i odneo mu je u crkvu. Tu se zadesiše neki trgovci koji joj nisu mogli odoleti, te je pojedoše iako im nije bila namenjena. Za kaznu, Sveti Đorđe ih nije pustio iz crkve dok svaki trgovac nije položio
“Van Gog je sam sebi odsekao uvo”… Jeste li sasvim sigurni???
Ajde da se ne lažemo – kada se spomene Van Gog, svakome prvo padne na pamet da je sam sebi odsekao uvo. Verovatno nema osobe na svetu koja je čula za njega, a da ne zna za ovu činjenicu. S druge strane verovatno ni 50% tih istih ljudi ne bi umelo da navede ni jednu jedinu njegovu sliku. Jedan od najvećih umetnika svih vremena ostao je upamćen po nesrećnoj anegdoti prema kojoj je sam sebe osakatio. A da li je zaista sve bilo baš tako? Pročitajte i: (Bez)razložan strah od hipnoze: Istine i zablude o „izmenjenom stanju svesti“ Šta reći o Van Gogu a ne spomenuti da je u najmanju ruku bio nesretnik? Sa samo 15 godina bio je prisiljen da napusti školu i zaposli se usled nemaštine. Radio je u rudarskim naseljima, boreći se sa bolestima i životom na rubu egzistencije. Nije pomagao, kažu, samo onima koji su to
(Bez)razložan strah od hipnoze: Istine i zablude o „izmenjenom stanju svesti“
Hipnoza i danas, u 21. veku zbunjuje i izaziva otpor većine. Neki je jednostavno odbacuju jer ne veruju u njeno dejstvo, a drugi zaziru zbog neupućenosti. Složićete se da se ne može baš reći da je svejedno da li ćete pustiti nekoga da vam „petlja po glavi“. Jedan od razloga velikog nepoverenja je verovatno činjenica da su stavovi stručnjaka o njoj i dalje kontrastni. Postoje, neproverene, teorije da su nekada ljude pod hipnozom ne samo lečili već i operisali bez ikakvih anestetika. Kakvo i koliko dejstvo ima hipnoza predmet je brojnih rasprava, a od vas zavisi kojoj ćete teoriji da se priklonite. Prema nekim studijama, ljudi koji su zaista ovladali ovom veštinom mogu se nabrojati na prste! Ista teorija zauzima stav da su oni koji vam nude uvođenje u svet hipnoze u 95% slučajeva šarlatani. To je ujedno i glavni razlog što ovaj vid „komunikacije“ jako često ne uspeva. Ako
Lik iz bajke ili bolest 19. veka: Odakle potiče izraz „Ludi šeširdžija“?
Pri pomenu Ludog šeširdžije većini prvo padne na pamet Alisa u zemlji čuda. Ovaj fiktivni lik proizišao je iz pera Luis Kerol, doduše pod jednostavnim nazivom Šeširdžija. Naširoko je poznat po pitalici: „Zašto su gavran i pisaći sto slični?“ iako ni sam ne zna da odgovori na vlastitu zagonetku. Epitet „ludi“ ovom šašavom liku definitivno pristaje, a i pisac ga u par navrata naziva ludim. Pročitajte i tekst: Žene u Srbiji nekad i sad: Šaljiva pričica o rivalstvu između domaćice i intelektualke Ipak, izraz ludi šeširdžija nastao je na potpuno drugačiji način. Naime u 19. veku za izradu šešira je bilo korišćen živin nitrat čime su materijali postajali trajniji. Za upotrebu žive danas je propisana posebna oprema, međutim u 19. veku šeširdžije su je svakodnevno koristile golim rukama i pritom udisale njena isparenja. Kao posledica, patili su od brojnih neuroloških smetnji kao što su nejasan govor, dezorijentisanost i pomućen vid.
Apsint: Zelena vila ili simbol dekadencije? Priča o najintrigantnijem alkoholnom piću u istoriji koje je vodilo u ludilo!
Apsint već vekovima ne prestaje da intrigira. Ljudi su ga obožavali, od njega su halucinirali i krijumčarili ga kada je bio zabranjen. Pod njegovim dejstvom viđali su duhove, a zbog čarobnih svojstava koja mu se pripisuju i nestvarne zelene boje, prozvali su ga Zelena vila. Apsint je nastao 1792. u laboratoriji u Francuskoj, u pokušaju doktora Pjera Ordinera da pronađe lek za malariju i dizenteriju. Naziv ima poreklo u latinskoj reči absinthium što znači nepitak. Epitet sasvim adekvatan za piće sa 72% alkohola i gorkim primesama pelina. Spada u grupu likera, a osim spomenutih sastojaka sadrži i anis i šećer. Prisustvo pelina obezbedilo je ovom piću psihoaktivne supstance: fenšon (fenčon) i tujon koji je strukturom blizak THC-u zaslužnom za „dejstvo“ marihuane. Pročitajte i tekst: Tarot, predviđanje sudbine ili đavolja rabota? Da li je za njegovo tumačenje potrebno drevno znanje ili čisto srce? Zahvaljujući jačini i pomenutim supstancama, apsint je od
Ljutite li se kada vam neko kaže da ste nadžak-baba? Ko je uopšte dotična starica i o čemu se tu zapravo radi?
Za početak da razjasnimo jednu nedoumicu. Nadžak-baba kao takva uopšte ne postoji niti je poznato da je ikada postojala jedna, jedina baba sa ovim nadimkom. Smisao ovog termina odnosi se u stvari na osobinu koju najlakše možemo da prišijemo zlovoljnim osobama. Ovo se naravno, nepravde li, nekako uvek specijalno odnosi na osobe ženskog pola. Pročitajte i: Tarot, predviđanje sudbine ili đavolja rabota? Da li je za njegovo tumačenje potrebno drevno znanje ili čisto srce? U našem jeziku se za žene loše naravi upotrebljava toliko „ljupkih“ termina da je svako nabrajanje besmisleno. Ipak, jedan je posebno zanimljiv, verovatno zbog duhovitog prizvuka koji ima: nadžak baba! Dotična gospođa je, razume se, uvek loše volje, džangrizava i ozbiljno nadrndana. Ali šta bi tu trebalo da znači nadžak i kakve to veze ima sa babama? Pročitajte: Daću ti upola cene, jutros brano, očiju mi! Pijace kao ogledalo grada Danas ovaj termin, osim u