Ko nije čuo za 7 svetskih čuda? Pripadala su Starom svetu i prema mišljenju starih Grka predstavljala vrhunac arhitektonskog umeća. Izabrano ih je 7 budući da su Grci verovali da ovaj broj ima magičnu moć. Navodili su ih kao lokacije koje obavezno treba posetiti u životu. Nažalost, od njih sedam je očuvana samo Keopsova piramida. Godine 2007. organizovano je online glasanje na kome je izabrano Novih 7 svetskih čuda: Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro, Brazil Jedan od najpoznatijih spomenika ikada! Statua od 38m Pola Landovskog i Hektora da Silva Koste, na planini Korkovadu pored Rija. Simbol Hrišćanstva, zaštitni znak grada pa i celog Brazila. Podignut je u znak obeležavanja stogodišnjice nezavisnosti Brazila od Portugalije. Predstavljen je širom raširenih ruku kao da simbolično grli Rio. Hrist Spasitelj – Encikolpedija Britanika Kineski zid Gromada od 8.851km. Najveća građevina ikada napravljena ljudskom rukom! Građen vekovima (5. vek pre n.e. do 17. veka naše
Kineski zid: Najduža građevina koju je ikada napravila ljudska ruka! Kinezi su živeli, radili i stradali da bi ga podigli!
Nažalost, za tvrdnju da je Kineski zid moguće videti sa Meseca, se ispostavilo da je samo urbana legenda! Ipak, to ne sprečava više od 10 miliona ljudi godišnje da prošetaju po njemu. Neverovatan podatak! Kinezi su tokom poslednjih 2.000 godina podigli odbrambene zidove duže od 21.000km! Uporedite to sa obimom Zemlje od 40.000km! Zid se prostire u pravcu istok-zapad, u dužini od preko 8.000km, duž severne granice nekadašnjeg Kineskog carstva. Prosečna visina je čak 16m, a širina 8! Kako je nastala ovakva gromada? Početak izgradnje vezuje se još za 5. vek stare ere. Sa većim prekidima građen je čak do 17. veka. Najveći deo, koji postoji i danas, je nastao u doba dinastije Ming (14.-17. vek). Ima onih koji tvrde da je ideja bila da zid jednostavno ukaže na moć Kineskog carstva. Ipak, većina se slaže da je ovaj gigant trebalo da zaštiti zemlju od upada varvara sa severa. Kinezi
Zamak Dunđerski odnosno Fantast: Dvorac broj 1 u Srbiji! Mesto na kome je često boravio proslavljeni Laza Kostić
Nedaleko od Bečeja, a na 135km od Beograda leži zamak Fantast izgrađen za jednu od najpoznatijih i najbogatijih porodica Vojvodine u istoriji – Dunđerski. I dalje kolaju različite priče o tome kako su dotični zgrnuli svoje ogromno bogatstvo. Od “bajke” prema kojoj su pronašli zakopan ćup sa zlatom, do verzije da su ga dobili od izvesnog bogatog Turčina kome su spasili život. Bilo ovako ili onako, ovo je tek jedan od četiri očuvana dvorca ove porodice. Kako se njenom najekscentričnijem članu Bogdanu Dunđerskom nisu svidele priče da je bankrotirao, rešava da podigne velelepan dvorac. Kažu, iz čistog inata! Bogdan je 1925. završio izgradnju zamka u kombinaciji neogotike i neoklasicizma. Ima raspoznatljiv glavni toranj udružen sa ugaonim kulama. Ispred zdanja iskopan je bazen, a svuda unaokolo se prostire park koji ima i svoje jezero. Imanju od 65 hektara Bogdan je dodao kapelu i ergelu sa više od 1400 konja. Najpoznatiji je bio Fantast
Krovovi rimskih crkava se ruše: Požurite da ih vidite dok još uvek postoje! Crkva San Đuzepe dei Falenjami i Rimski Forum
Crkva San Đuzepe dei Falenjami (Falegnami – stolari) je još jedna od rimskih crkava koja nije odolela zubu vremena. Njen krov se nedavno urušio (avgust 2018.) ali i dalje privlači pažnju vernika i turista. Izgrađena je u 16. veku nadomak nekadašnjeg glavnog trga pod imenom Rimski forum. Za San Đuzepe dei Falenjami vezana je interesantna priča. Udruženje stolara je 1540. godine zakupilo staru crkvu San Pietro in Carcere, koja je izgrađena nad tzv. Mamertinskom tamnicom. Nekadašnji zatvor, bio je, prema legendi, mesto robovanja svetog Petra i Pavla. Prema verovanju, Petar i Pavle su pokrstili svoje stražare i još pedesetak drugih zatvorenika, vodom koja je čudotvorno počela da teče u njihovoj ćeliji. 1597. započeli su radovi na novoj crkvi San Đuzepe dei Falenjami posvećenoj svetom Josifu (Josipu), zaštitniku stolara. U više navrata je prepravljana, a u 20. veku je omogućen i pristup zatvoru ispod crkve. Godinama je zatvorena za posetioce, osim u specijalnim prilikama,
Gaudijeva Barselona: Ostvarenje jednog od najvećih umetnika koji su hodali zemljom i koji je, na kraju, tragično nastradao!
Glavni grad Katalonije, Barselona, je prema legendi osnovana od strane, ništa manje nego Herkulesa lično, naravno ukoliko verujete u mitologiju. U suprotnom, zadovoljiće vas teorija da ju je podigao Hamilkar Barka, otac onog istog Hanibala koji je „pred vratima“ i koga svi povezuju sa slonovima. Barselona je sinonim za Antonija Gaudija, ili obrnuto, kako god vam više odgovara… Bio je predstavnik secesije, diplomirao je u 26. godini i u startu radio kao dizajner interijera i dekorater. Činjenica je da grad i njegovi stanovnici mnogo duguju ovom Kataloncu i da je samim tim tragedija o njegovoj pogibiji veća. Kada ga je nesrećnim slučajem pregazio tramvaj, niko od prolaznika u njemu nije prepoznao slavnog arhitektu. Džepovi su mu bili prazni pa taksisti nisu želeli da ga prevezu do bolnice, da ne bi ostali uskraćeni za plaćanje. Smešten je u bolnicu za siromašne u kojoj je i skončao, dva dana kasnije. Sahranjen je,
Mon Sen Mišel u više navrata je bio u konkurenciji za najlepšu lokaciju na svetu: Nekada su hodočasnici tonuli u živo blato u pokušaju da stignu na ovo mesto!
Mon Sen Mišel je manastir, ostrvo i istoimeno mestašce u Lamanšu, na samo kilometar od obale Normandije. Iz daleka, neupućenom posmatraču liči na vilinski zamak. U njemu živi svega pedesetak stanovnika, ali ga godišnje poseti preko tri miliona turista. Tvrdili su da ovo mesto podseća na grobnu humku. Nazivali su ga Božjim zamkom i verovali da je njegovu izgradnju naručio lično arhanđel Mihailo 708. godine. Navodno je tražio od biskupa Avranša da ovde sagradi crkvu, a kada mu želja nije uslišena, biskup je kažnjen rupom u lobanji. Benediktinski monasi su na ostrvu 956. godine osnovali manastir čija je izgradnja trajala više vekova. Masivne zidine u svom središtu kriju romanički dvorac iz bajke sa naknadnim gotičkim dodacima. Centralni deo zauzima opatija okružena vrtom u kome su monasi gajili lekovito bilje. Zlatna statua arhanđela Mihaila sa samog vrha opatije gospodari okolinom. Sve do 1800. godine nije postojao izgrađen prelaz do ostrva. Hodočasnici
Alhambra, ponos Granade: Najlepša mavarska tvrđava Pirinejskog poluostrva
Španska lepotica iz Granade, Alhambra, arhitektonski je kompleks palata i vrtova i nestvaran spoj islamsko-hrišćanske arhitekture. Kočoperno se uzdiže na brdašcetu poznatom kao Sabika, sa vrhovima Sijera Nevade u pozadini, nalik na prizore sa razglednica. Poznata je kao “crvena” palata zahvaljujući crvenkastoj glini od koje je sagrađena, mada postoje i teorije da ime upućuje na odsjaj od baklji kojima je nekada bila osvetljavana. Zahvaljujući povoljnom položaju, imala je generalno odbrambenu funkciju, kao utvrđenje sa kulama. U momentu najvećeg razvitka bila je uređeni gradić sa više hiljada žitelja. Posedovala je palate, stambene jedinice, škole, ulice i trgove. Danas je od čitavog kompleksa ostala samo trećina i jedna je od najposećenijih destinacija Španije, koju je UNESCO dodao na svoj spisak. O lepoti palate-tvrđave ispredale su se legende i pričale priče. Ponekad istinite, ali i one koju su samo plod mašte. Kako to obično biva, lepoticu bi mnogi da poseduju, pa je i
Meteori, manastiri u Tesaliji: Jedan od najlepših prizora koji Grčka može da ponudi
Šta god da ste čitali ili čuli o Meteorima, ne biste mogli da budete u potpunosti pripremljeni za prvi susret sa njima. Verovatno ste gledali nečije fotografije, najverovatnije niste mnogo ni obratili pažnju, ali uživo tako nešto teško da je moguće. Još izdaleka, budući da pristup zahteva sporo kretanje, možete uživati u nezamislivom pogledu na gromade koje se izdižu iz ravnice, krunisane manastirima. Meteori su smešteni na krajnje nepristupačnom mestu, na stenama u Tesaliji nedaleko od grada Kalambake i najvrednija su skupina pravoslavnih manastira u Grčkoj, odmah posle Atosa. Stene na kojima se Meteori nalaze su nastale povlačenjem mora pre više miliona godina, posle čega su ostale na milost i nemilost vremenskim prilikama i zemljotresima koji su ih vremenom oblikovali. Veruje se da su pustinjaci naseljavali ovu oblast jos pre 10. veka naše ere. U želji da se osame, živeli su u otvorima u stenama i vremenom stvorili monaške zajednice
Šangaj: Šta videti ako ste izgustirali najpoznatije atrakcije?
Čak i da se potrudite ne biste lako mogli da se setite nečega što se Kinezi već nisu dosetili da naprave u Šangaju. Imaju hale za skijanje sa veštačkim snegom, akva-parkove za one koji preferiraju plivanje, hramove, muzeje, botaničku baštu, jednu od najvećih knjižara na svetu, zabavne parkove, a od nedavno i Diznilend. Ne računajući lokacije koje turisti najčešće u prvom naletu posećuju, Šangaj ima na hiljade drugih sadržaja koji, u zavisnosti od afiniteta, mogu da budu podjednako interesantni. Ako ste već posetili ono što većina priručnika predlaže zakopajte malo dublje i sigurno ćete pronaći još nešto što vas interesuje. Uz malo dodatnog vremena dozvolite sebi da odlutate dalje, recimo, do periferije grada i otkrijete, najverovatnije, nešto što ćete smatrati još zanimljivijim… Sledi par ideja za one koji ne žele uobičajene obilaske: Molerova vila Dvorac švedskog magnata Erika Molera nalazi se u četvrti Francuska koncesija. Ušuškan je među modernim zgradama,
Svi putevi vode u Rim: II dan u mom omiljenom gradu i obilazak njegovih najlepših trgova
U ranim jutarnjim satima izlazimo iz hotela nadomak stanice Tremini. Istog trenutka osećamo slani povetarac koji naslućuje blizinu mora. Već je jasno da će biti vreo letnji dan, pravi avgustovski. Ne moramo da se dogovaramo kuda da idemo; plan je već razrađen. Za mene, Rim je mnogo više od muzeja, galerija, crkava ili ne daj Bože šopinga :). Kretaćemo se stopama velikih umetnika koji su ovde stvarali. Današnji izbor su barkoni majstor Bernini i Rimski trgovi, neki od najlepših i najpoznatijih koje Evropa ima. Ono što je zahvalno u Večnom gradu jeste da, ukoliko vam se smeštaj nalazi u centru, svuda možete da stignete peške. Sve ono što se najčešće obilazi i što bi eventualni radoznali posetilac imao želju da vidi, blizu je jedno drugome. Izgrađena je i podzemna železnica, ali sa svega tri linije. Nekada ćete više vremena potrošiti dok se spustite do metroa i za njega kupite kartu