U Dumbartonu (Dambarton) u Škotskoj, nadomak gotičkog dvorca Overtaun, 1895. podignut je zlokoban most. Prvih pedesetak godina niko na njemu nije zapazio ništa neobično. Danas ga, naprotiv, i turisti i lokalno stanovništvo redovno izbegavaju, ako su u pratnji svojih četvoronožnih ljubimaca. Pročitajte i: Slabašna, naivna i nevina baba Anujka: Prvi serijski ubica na našim prostorima! Godine 1950. na popularno nazvanom „Overtaun mostu“ zabeležen je neobičan slučaj. Pas, bez ikakvog opipljivog razloga, skočio je sa mosta direktno u provaliju duboku 50 metara. Od tog momenta do danas, oko šest stotina pasa, iz neobjašnjivih razloga, učinilo je isto. I kao da to nije dovoljno, oni koji su uspeli da izbegnu smrt, vraćali su se da pokušaju još jednom! Gomila ljudi je iskusi, a ne zna šta im se dešava: Paraliza sna. Momenat u kome doslovno staje srce od straha!!! Zlokobnost mosta navela je brojna društva za zaštitu životinja da ispitaju ovu misteriju.
Slabašna, naivna i nevina baba Anujka: Prvi serijski ubica na našim prostorima!
Banatska vračara rumunskog porekla, Anujka di Pištonja, važila je za moćnu ženu nadnaravnih moći. Čitavih 50 godina ljudi su joj se obraćali za pomoć u lečenju, spravljanju ljubavnih napitaka i „rešavanju problema“. Najpoznatija je bila po tzv. đavoljoj vodici kojom je rešavala najteže slučajeve. Anujka je rođena 1837. i još kao mala je ispoljavala neuobičajeno ponašanje. Posebno je bilo zanimljivo što je devojčica hodala u snu, što je od starta izazivalo podozrenje okoline. Znalo se da je rano počela da se bavi vračanjem i da izvrsno poznaje biljke od kojih je spravljala napitke. Gomila ljudi je iskusi, a ne zna šta im se dešava: Paraliza sna. Momenat u kome doslovno staje srce od straha!!! Kao odrasla, zarađivala je od ugostiteljstva, zahvaljujući kafani koja se proslavila u banatskom okrugu (selo Vladimirovac). Ipak, gomila prihoda pristizala je od njenih mračnih veština. Imala je razvijenu mrežu saradnica koje su po okolnim selima nudile
Gomila ljudi je iskusi, a ne zna šta im se dešava: Paraliza sna. Momenat u kome doslovno staje srce od straha!!!
Da u startu razbijemo opšteprihvaćenu iluziju: paraliza sna nije ni bolest ni paranormalna pojava. Ovaj medicinski fenomen ne ukazuje ni da ste „pomerili pameću“ kako pojedinci najčešće misle. U pitanju je krajnje zastrašujući, ali ipak posve prirodan proces koji ne zahteva lečenje. Broj ljudi koji su iskusili ovaj fenomen nije precizno određen, ali budući da izaziva parališući strah i 1% populacije bi bio previše. Kod mladih se ta cifra popela na 24%, a među njima je veliki broj onih kod kojih se javlja učestalo. Pročitajte i: Deca ga obožavaju, a praznici širom sveta ne mogu se zamisliti bez njega: Kako i kada je nastao vatromet? Paraliza sna najčešće se dešava dok spavate na leđima. Laički se objašnjava kao budnost mozga dok telo i dalje spava. Šta bi u praksi to trebalo da znači? Telo i dalje nema mogućnost da se pomeri, ne možete da govorite, ali oči su vam otvorene
Deca ga obožavaju, a praznici širom sveta ne mogu se zamisliti bez njega: Kako i kada je nastao vatromet?
Legenda kaže da je prvi vatromet nastao u Kini i to sasvim slučajno. Tačan datum nije zabeležen, ali se svakako radi o staroj eri. Naime kineski alhemičari su pomešali sumpor, šalitru i drveni ugalj i ovom smesom punili unutrašnjost bambusa, a „bojevu glavu“ su izrađivali od kokosove šupljine. Prilikom praska kokos bi se raspadao u bezbroj delića, a eksploziju su pratili svetlosni efekti. Drugačija legenda smešta ovo pirotehničko sredstvo u 9. vek. Prema ovoj verziji osmislio ga je kineski monah Li Tijan. Pročitajte i tekst: Joga – jedna od najvećih zabluda današnjice! Vežbe kojima se protivi pravoslavna crkva! Jeziva narodna izreka od čijeg pravog značenja bi vam se podigla kosa na glavi: „Kupi kao Čuma decu!“ Koja god varijanta bila istinita Kinezi su svoj izum u startu koristili za teranje zlih duhova. Vremenom se pojavljuje na sahranama, a onda sve više postaje deo svečanosti i proslava. Danas se neizbežno koristi
Priča o Ouija tabli kojom se dozivaju duhovi neuporedivo je zanimljivija i misterioznija od njenih navodnih moći!
Verovatno je većini poznato kako se dozivaju duhovi. Upaljene sveće, zamračena prostorija i par prijatelja okupljenih oko stola sa tablom za dozivanje. Naravno, podrazumeva se da je potrebno da bude noć, a još ukoliko je kišna i olujna, imaćete idealnu atmosferu! Samo još da svi postave prste na čašu, ili neki drugi predmet koji služi kao „pokazivač“ i da sačekate da dobijete odgovore iz viših sfera! Pročitajte i: Verovatno svi znaju da su na petak 13. stradali vitezovi templari, ali šta se to još događalo na ovaj malerozan dan, pa i dalje redovno uteruje strah u kosti? Ako ste rešeni da sami isprobate, neophodno je da pronađete neobičnu tablu koja je imala zanimljivu istoriju. Popularna kao Ouija (Vidža), tabla se proslavila tek u 19. veku, iako vlada mišljenje da su se prizivanjem duhova zabavljali još u staroj eri. Naravno, ljudi su iz sentimentalnih razloga, a nekada i iz čiste radoznalosti,
Viktor Lustig: Čovek koji je umeo tako dobro da blefira da su, kada je umirao, svi bili ubeđeni da je na delu još jedna prevara!
Odakle je potekao prevarant bez premca, Viktor Lustig, samo je njemu poznato. Pretpostavlja se da je rođen u gradu Hostine (Češka) 1890. O njegovom poreklu kružile su najrazličitije informacije. Nekada bi tvrdio da ima kraljevsko poreklo, a drugi put, opet, da su mu roditelji siromašni seljani. Svoju kriminalnu delatnost započeo je kao sitni džeparoš, provalnik, a zatim i kao narko-diler. Uz odrastanje je stigla i strast prema kocki, kojom se i izdržavao igrajući poker i blek-džek na brodovima koji su saobraćali između Amerike i Francuske. Bez obzira na brojne niske strasti, bio je dobar student, tečno je govorio 4 jezika i imao prefinjene manire koji su mu pribavili nadimak Grof. Pročitajte i: Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu? Viktor Lustig je kao od šale menjao identitet i u
Merač ljudskih duša i onaj koji je pobedio Satanu: prvi među anđelima – Arhanđel Mihailo
Hristov vojnik, vođa nebeskih armija i jedan od sedmorice arhanđela, Mihailo, slavi se još od 4. veka nove ere. U parvoslavnoj crkvi posvećen mu je 21. novembar, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. “Arhi” je u grčkom jeziku prvi tj. glavni, a “angelos” vesnik tj. anđeo. Na našim prostorima arhanđeli se neretko pogrešno tumače kao anđeli, ali im Sveto pismo dodeljuje viši stalež i mesto predvodnika anđela. Arhanđeo Mihailo je uz Gavrila najcenjeniji u narodu, a njegovo ime na hebrejskom označava “onog koji je poput Boga”. Koliko je poštovan u svetu svedoči i činjenica da je prisutan kako u hrišćanskoj tako i u jevrejskoj i islamskoj tradiciji. „Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu? Arhanđel Mihailo na ikonama se predstavljaju sa krilima pošto, kao i njemu slični, leti kuda god
„Nadrljati kao Žuti!“ Stari izraz šaljivog prizvuka koji se i danas često koristi. Kako je to Žuti nadrljao, pa je zaslužio da se sa njim porede u narodu?
Svima dobro poznat izraz „Nadrljati kao Žuti“, od davnina se odomaćio u srpskom jeziku. Bez obzira na zabavnu notu, aludira na nekoga ko je nagrabustio, a vezuje se za staru legendu koja se i dalje prepričava. Ko je bio dotični gospodin Žuti i šta mu se zapravo dogodilo? Pročitajte i tekst: “Košta kao Svetog Petra kajgana”? Kakva je to kajgana, zapitaćete se, koja košta čitavo bogatstvo i o čemu se tu uopšte radi? Priča vodi poreklo iz Mostara, ali je naširoko prihvaćena u celoj bivšoj Jugoslaviji i javlja se u više različitih verzija. Kada se nemili događaj navodno odigrao, niko ne može sa sigurnošću da utvrdi. Elem, vezan je za starinsko verovanje da Sveti Ilija ne prašta kupanje u rekama na njegov praznik: 2. avgust, kada ga slavi pravoslavna crkva. Naime, naznačenog datuma, kako kaže predanje, okupljaju se rečne vile i mame nesrećnike koji su se odvažili da se okupaju.
Apple: Znate li da je jedan od najpoznatijih logotipa na svetu bio inspirisan čuvenim naučnikom koji se ubio zagrizavši jabuku punjenu cijanidom?!
Najpoznatija jabuka na svetu, logotip kompanije Apple, osmišljen je 1976. godine i vremenom je pretrpeo brojne izmene. Prvi logo kompanije bio je (u skladu sa imenom) inspirisan jabukom, ali ne bilo kojom nego upravo onom koja je pala lično Njutnu na glavu! Iako nikada nije zvanično dokazano, Isaku Nujutnu je, dok je odmarao u vočnjaku, jabuka pala na glavu i podstakla ga na razmišljanja o gravitaciji. Nadahnut ovom anegdotom, Apple za svoj zaštitni znak bira velikog fizičara u momentu otkrivanja gravitacije. Odgovor na najteže pitanje: Šta se dešava u poslednjih par trenutaka pred smrt? Kako na to gleda nauka i šta je fenomen poznat pod nazivom „Iskustvo bliske smrti“? Prema drugoj teoriji, inspiracija je potekla od Adama i Eve tj. zmije koja je nagovorila prvu ženu u istoriji da ubere plod sa „drveta znanja“. Samim tim, Apple aludira na znanje, a njegova prepoznatljiva voćka postaje simbol učenosti i informisanosti. Eržebet
Najstrašniji praznik u godini: Noć veštica! Sećanje na momenat u kome je Džek O’Lantern prevario đavola!!!
Svakog 31. oktobra, uoči praznika Svih svetih, veliki deo sveta zaodeva krajnje neobično ruho. Za razliku od drugih praznika koje prirodno karakteriše razdraganost i pozitivna atmosfera, Noć veštica (Halloween) pruža upravo suprotnu sliku. Na ovaj dan organizuju se kostimirane zabave kojima dominiraju čudovišta, puštaju horor filmovi i pričaju zastrašujuće priče. Gradovi su dekorisani narandžasto-crnom, simbolima bundeve i žetve, odnosno smrti i tame. Ulicama šetaju čudovišne maske, a dvorišta, trgovi, i izlozi se takmiče ko će dočarati jeziviju atmosferu. Praznikom gospodari, njeno veličanstvo bundeva, izrezbarena da izgleda što opasnije i obasjana sablasnim odsjajem sveće u njenoj unutrašnjosti. Kome je uopšte palo na pamet da slavi ovaj dan i da ga dovede u vezu sa vešticama? Pročitajte i: Čarobni frulaš: Potpuno neverovatna, a istinita priča od koje je nastala poznata bajka! Paganski narodi Britanije i Irske (Kelti), su dočekivali Novu godinu 31. oktobra. Za njih je jesen simbolisala završetak jednog ciklusa, budući